ЦНЦ глодалице се могу систематски класификовати према њиховој намени, конструкцијском дизајну и методи која се користи за обраду њихових леђа.
Класификоване према примени, главне категорије укључују цилиндричне глодалице, које се користе на хоризонталним глодалицама за обраду равних површина; чеоне глодалице, које се користе на вертикалним, чеоним{0}}машинама или порталним глодалицама за обраду равних површина; крајње глодалице, које се користе за обраду жлебова и степенастих површина; три-бочне глодалице, које се користе за обраду различитих жлебова и степенастих површина; угаоне глодалице, које се користе за глодање жлебова под одређеним угловима; и тестере за сечење, које се користе за обраду дубоких прореза и сечење радних комада. Поред тога, постоје глодала за уторе, глодала за уторе, глодала за Т-прорезе и разне врсте глодала за оплате.
Класификовани према структури, глодалице се могу поделити на типове са чврстим-телом, лемљени-зуб, уметнути-зуб и типове који се могу индексирати. Код чврстог- типа тела, тело резача и зуби се производе као једна интегрална јединица; код лемљеног-типа зуба, зупци су направљени од цементног карбида или других материјала-отпорних на хабање и залемљени су на тело резача; код уметнутог- типа зуба, зупци су механички стегнути и причвршћени за тело резача; а тип који се може индексирати спада у категорију алата који се може индексирати.
Класификоване према методи која се користи за обраду задњег дела зуба, глодала се деле на растерећене-глодалице за зубе и формиране{1}}растерећене глодалице. Растерећени-рези за зубе имају уско тло на бочној страни да би се створио зазорни угао; они нуде дужи век трајања алата, а задњи део зуба може имати један од три облика: прави, закривљени или полигонални. Секачи-обликовани имају своје бочне површине-обично путем процеса растерећења (или -брушења)- како би пратили Архимедов спирални профил; када алат постане туп, потребно је поновно брушење само грабуље, чиме се задржава оригинални профил зуба. Овај дизајн се обично користи у производњи зупчастих глодала и разних других типова глодала за форме.
Уобичајени типови глодала су широко категоризовани у плоснате-крајње глодалице, глодалице са{1}}носним носом и глодалице за форме. Плоснате{3}}глодалице се користе за грубо глодање за уклањање великих количина материјала, а могу се користити и за завршно глодање малих хоризонталних површина или контура; Кугласти-млинови се користе за полузавршно и завршно глодање закривљених површина, док мање-верзије пречника могу да се користе за завршну обраду-глодање стрмих површина или прављење малих ивица на вертикалним зидовима. Машине за глодање облика обухватају маказе за скошење, Т-глодаче (такође познате као глодалице за бубњеве), зупчасте{10}}глодаче, резаче унутрашњег радијуса и сличне специјализоване алате. Чеоне глодалице имају ивице за сечење и на својој периферној и на крајњој страни; обично су направљени са уметнутим-зупцима, који користе брзорезни челик или карбид за зубе резача. Крајња глодала поседују резне ивице и на својој цилиндричној површини и на чеоној површини, што омогућава истовремене или независне операције сечења; резне ивице које се налазе на цилиндричној површини служе као примарне резне ивице. Глодалице су опремљене са два резна зуба и имају резне ивице и на цилиндричној и на крајњој страни; током обраде, алат се прво помера аксијално да би достигао потребну дубину утора, а затим се креће дуж правца утора за кључ да би изрезао своју пуну дужину. Глодалице за навоје, дизајниране посебно за генерисање навоја на ЦНЦ машинама, омогућавају машинску обраду материјала високе{17}}тврдоће кроз три-истовремену контролу, чиме се етаблирају као широко прихваћена и практична категорија алата за сечење. Уобичајени материјали који се користе за глодалице су брзорезни челик{20} и карбид; овај други, који се одликује својом високом тврдоћом и супериорном чврстоћом сечења, омогућава повећане брзине вретена и помаке, што га чини посебно погодним за машинску обраду-тешких- материјала као што су нерђајући челик и легуре титанијума.
